Erik Stover je direktor Fakulteta za ljudska prava i vanredni profesor prava i javnog zdravlja na UC Berkli. Sa forenzičkim antropologom Klajdom Snouom, Stover je pokrenuo prve forenzičke istrage nestalih u Centralnoj i Južnoj Americi. Godine 1985. učestvovao je u forenzičkoj istrazi posmrtnih ostataka zloglasnog nacističkog doktora Jozefa Mengelea u Sao Paulu u Brazilu. Tokom ratova u Hrvatskoj i Bosni, on je vodio nekoliko mediko-pravnih istraga kao ekspert za misiju u Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju u Hagu. On je sproveo istraživanje masovnih grobnica širom Ruande za Međunarodni krivični sud za Ruandu 1995. Početkom devedesetih, Stover je sproveo prvo istraživanje o socijalnim i medicinskim posledicama nagaznih mina u Kambodži i drugim posleratnim zemljama. Njegovo istraživanje pomoglo je da se pokrene Međunarodna kampanja za zabranu nagaznih mina, koja je dobila Nobelovu nagradu 1997.
Stover je objavio brojne knjige, od kojih se nekoliko bavi forenzičkim istragama nestalih osoba, uključujući Svedoci iz groba: Priče koje kosti pričaju (sa Kristoferom Džojsom); Grobovi: Srebenica i Vukovar (sa fotografom Žilom Peresom); I Tihi svedok: Forenzička DNK analiza u krivičnim istragama i humanitarnim katastrofama (ko-edited with Henry Erlich and Thomas J. White). On je takođe ko-producirao nekoliko dokumentarnih filmova, uključujući nedavni dokumentarni film PBS-a o forenzičkoj istrazi masakra u Tulsi 1921.
