Čile
Prema izveštaju, tokom 17-godišnjeg perioda ubijeno je 2.296 osoba. U narednim procenama broj nestalih je čak 3.400. Rešavanje pitanja nestalih prepoznato je kao ključni element u procesu socijalnog pomirenja posle povratka demokratiji.
Čile je napravio značajan napredak u rešavanju ranijih kršenja ljudskih prava kroz nekoliko komisija za istinu, pravne reforme i privođenje pravdi odgovornih za počinjene zločine.
Međunarodni pravni instrumenti
Čile je otišao na neki način ka razvoju pravnog okvira za rešavanje pitanja nestalih i nestalih osoba na međunarodnom nivou. Primetno je da je Čile državna stranka glavnih međunarodnih instrumenata za ljudska prava, uključujući Međunarodni zavet o građanskim i političkim pravima (ICCPR) i Međunarodni zavet o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima (CESCR), kao i Međunarodnu konvenciju za zaštitu svih lica od primenjenog nestanka (ICPPED), kao i regionalne instrumente kao što su ACHR i Međuamerička konvencija o prisilnom nestanku osoba. To je postala stranka Rimskog statuta 2009. Čile je pristupio Sporazumu o ICMP 2015.
Ustavni okvir
Od marta 2023. godine, aktuelni Ustav datiran je iz 1980. za vreme Pinočeovog režima ali je on nekoliko puta izmenjen od prelaska Čilea na demokratiju 1990. Njime se obezbeđuju garancije za ljudska prava (Umetnost. 19) uključujući pravo na život i fizički i psihički integritet osobe, zabranu lošeg postupanja, jednakost pred zakonom, jednaku zaštitu zakona, poštovanje i zaštitu privatnog života i porodice i zabranu arbitrarnog lišavanja slobode.
Takođe se javnom ministarstvu (tužilaštvu) omogućava da kao autonomni organ usmeri krivične istrage i usvoji mere zaštite žrtava i svedoka.
U decembru 2000. Reforma je, pored ostalih, uključivala i osnivanje Kancelarije javnog tužioca (OPP) i Kancelarije krivičnog javnog pravobranioca. Pored toga, žrtve sada imaju pravo da podnesu krivične prijave i da primoraju OPP da sprovede istrage, kao i da premeste slučaj u fazu suđenja čak i u odsustvu OPP- a.
Jedan od najvažnijih događaja na polju ljudskih prava tokom prvog predsedničkog mandata Sebastijana Pinera (2010-14) bilo je ukidanje nadležnosti vojnih sudova nad civilima. Istaknuto je da vojni sudovi nemaju neophodnu nezavisnost i nepristrasnost da bi se bavili kršenjem ljudskih prava. Tako je Akt br. 20.477 iz 2010. izmenio nadležnost vojnih sudova tako da više nemaju nadležnost nad civilima. S završetkom vojne nadležnosti nad civilima, sve istrage sprovedenog nestanka sprovodi OPP, a suđenja koja su ranije održana pred vojnim sudovima priklanjaju se civilnim sudovima.
Član 6 Akta br. 20.357 o zločinima protiv čovečnosti i genocidu i ratnim zločinima klasifikuje i kažnjava krivično delo primenjenog nestanka osoba u sklopu „rasprostranjenog ili sistematskog napada na bilo koje civilno stanovništvo“. Stoga, primenjeni nestanak nije krivično delo u Čileu izvan ovog konteksta zločina protiv čovečnosti.
Usvojeno je nekoliko zakonskih mera kojima se uspostavljaju različite komisije za istinu u različito vreme. Godine 1990. osnovana je Nacionalna komisija za istinu i pomirenje (poznata i kao „Retig komisija“). Mandat Komisije za ponovnu proveru bio je da istraži situaciju osoba koje su nestale ili su pogubljene tokom vojne diktature. Komisija je svoj rad zaključila u februaru 1991.
Aktom br. 19.123 iz 1992. Ovim aktom takođe su utvrđene beneficije za rođake žrtava koje priznaju Komisija za retig i Nacionalni odbor za odštetu i pomirenje. Među beneficijama, Aktom je predviđena penzija za odštetu za užu porodicu koja garantuje minimalno jednak nivo za sve žrtve, isplatu naknade za užu porodicu, studijska bespovratna sredstva za decu, pristup nadoknadi i Sveobuhvatni program zdravstvene zaštite i ljudskih prava. Program takođe uključuje podršku rođacima u vezi sa identifikacijom i vraćanjem posmrtnog ostataka žrtve, kao i troškove sahrane.
Forum za dijalog je osnovan 1999.
U avgustu 2003. U okviru svog mandata Komisija je uzela svedočenja, sastavila informacije i ustanovila listu preživelih žrtava koje su bile lišene slobode i mučene iz političkih razloga – situacija koje nije pojedinačno pokrivala Retigova komisija.
Nakon toga, Aktom br. 20.405 od 10. Mandat ove Komisije bio je da dobije nove informacije o mogućim slučajevima sprovedenog nestanka, političkog izvršenja, političkog zatvaranja ili mučenja koje prethodne Komisije nisu priznale. Rođaci žrtava koje je priznala Komisija valeha II imaju ista prava kao i ona priznata u okviru Komisije za retovanje i Nacionalnog odbora za odštetu i pomirenje.
Dana 15. maja 2006. osnovana je Predsednička savetodavna komisija za ljudska prava koja će unaprediti tempo i efikasnost rada na rešavanju slučajeva nestalih lica u periodu 1973-90. Komisija je formirala komisiju eksperata koja će uspostaviti osnovu za sistem pronalaženja i identifikacije smrtnih ostataka nestalih lica koja će zadovoljiti standarde koje očekuju rođaci, naučna zajednica i građani u celini.
U tim naporima, Forenzička medicinska služba, koja radi pod Ministarstvom pravde, igra suštinsku ulogu u identifikovanju nestalih i utvrđivanju mogućeg uzroka smrti. Služba dobija tehničku podršku u analizi ljudskih ostataka od stranih institucija kao što je ICMP, koje su takođe učestvovale u Predsedničkoj komisiji.
U junu 2008.
ICMP-ovo DNK laboratorija sarađuje sa Servicio Medico Legal (SML) od 2009. Sporazum sa SML je sukcesivno obnovljen, najskorije u junu 2023.
Od decembra 2023. godine, LABORATORIJA ICMP-a za DNK profilisala je 2.591 referentni uzorak, koji predstavlja 1.098 nestalih osoba; i 439 uzoraka obdukcije. ICMP je imao DNK STR stopu uspešnosti profilisanja od 72% za PM uzorke iz Čilea. ICMP-ovo LABORATORIJA za DNK pružila je opsežnu pomoć u poređenju profila i izveštavanju o podudaranju, iznajmljivajući 93 DNK izveštaja vezana za čileanske podneske.
Ostali propisi i mere
Čile je uspostavio nacionalnu bazu podataka koja sadrži DNK uzorke rođaka žrtava koje prepoznaju različite Komisije kako bi se osiguralo da se svi novootkriveni ljudski ostaci mogu ispravno i brzo identifikovati. Baza podataka o nestalim osobama deo je čileanskog sistema nacionalnih DNK baza podataka (Sistema Nacional de Registros de AND, „SNDD“), koji je podeljen u pet različitih baza podataka, od kojih svaka sadrži genetske profile iz drugog izvora. Takođe uključuje genetske profile koje volontiraju osobe koje veruju da su povezane sa „nestalima“. Ovi profili se čuvaju dok se ne identifikuju.
Nacionalni plan potrage (plan nacional de búsqueda) koji je u avgustu 2023. najavio predsednik Gabrijel Borić bavi se strateškim ciljevima, pronalaženjem i identifikovanjem onih koji su nestali, utvrđivanjem okolnosti nestanka i privehanja pravde porodicama.
Čileanske vlasti održavaju kampanju za porodice nestalih, pozivajući rođake da daju uzorke krvi za DNK identifikaciju. Više detalja možete pristupiti (na španskom) ovde.
