Haiti
U januaru 2010. zemljotres magnitude 7,0 pogodio je Haiti. Vladini podaci pokazuju da je broj mrtvih veći od 300.000 mrtvih, mada su druge procene ukazivale na manju cifru. Epicentar je bio blizu najmnogoljudnijeg grada, glavnog grada Port-au-Prinsa. Međunarodna pomoć je brzo pružena, ali je nedostatak infrastrukture doveo do fragmentiranih napora da se pronađu nestali odmah posle katastrofe.
Tim za procenu INTERPOL-ICMP koji je stigao na Haiti odmah nakon zemljotresa utvrdio je da inicijalni Akcioni plan haićanske vlade za suočavanje sa katastrofom nije uključivao strategiju za rešavanje pitanja nestalih osoba. Nedokumentovani oporavak smrtnih ostataka u danima posle katastrofe uglavnom su sprovodile sanitarne i građevinske kompanije, stanovnici, policija i međunarodne vojne snage. Veliki broj žrtava rezultirao je sahranjivanju hiljada ljudi u masovnim grobnicama u Port-au-Prinsu i okolini, uključujući opštinsku deponiju na kojoj su neobeležena tela veoma siromašnih redovno sahranjivana pre katastrofe.
Tokom napora za oporavak tela su identifikovana vizuelnim prepoznavanjem i predata porodicama na sahranu, neka su kremirana dok su bila u uništenim zgradama, a druga su sahranjena u malim grupama na lokalnim grobljima.
Haiti nema tehničke kapacitete i osnovne resurse za podršku sopstvenom programu identifikacije žrtava katastrofe (DVI). Niti zemlja ima mediko-pravni sistem istrage smrti ili sistem forenzičke patologije. Dve trećine stanovništva je neregistrovano i nema medicinskih, zubnih ili otisaka prstiju. DNK tehnologija nije lokalno dostupna.
U nedostatku adekvatne registracije ili dokumentacije, INTERPOL i ICMP su preporučili petogodišnji strateški DVI program koji bi zahtevao:
- Ojačana mediko-pravna politika i protokoli;
- Uspostavljanje centra za upravljanje informacijama i koordinaciju identifikacije u glavnom gradu, sa regionalnim kancelarijama širom Haitija povezanim putem zajedničkog, bezbednog i robusnog sistema informatike;
- Sveobuhvatan registar nestalih lica, uključujući informacije o nestanku, biološke podatke, dostupne medicinske/stomatološke kartone i otiske prstiju, kao i informacije o članovima najbliže rodbine i biološke porodice, koji zadovoljava međunarodne standarde i koristi INTERPOL DVI obrasce;
- Javna kampanja poziva na dva ili više bioloških rođaka po nestaloj osobi koji bi bili voljni da doniraju uzorak krvi ili usta za DNK testiranje;
- Održiva strategija za sistematska iskopavanja i oporavak, skladištenje i ponovno sahranjivanje, koja razmatra bezbednost i zdravlje i bezbednost, i održava lanac starateljstva;
- Dostupnost forenzičkih ustanova i laboratorija, kao i specijalista iz oblasti sudske medicine/patologije, antropologije/arheologije, odontologije, molekularne biologije i genetike, uzimanja otisaka prstiju i drugih nauka o identifikaciji;
- Kapacitet za obdukcione preglede i uzorkovanje ljudskih ostataka za DNK testiranje po međunarodnim standardima i korišćenje INTERPOL DVI obrazaca;
- Kapacitet za DNK testiranje velike protoka;
- Kompjuterski generisano podudaranje ante-mortem zapisa i nalaza posle smrti, kao i podudaranje DNK profila rođaka nestalih osoba sa DNK profilima iz skupova ljudskih ostataka;
- Službe za repatrijaciju i pomoć porodicama u sahrani;
- Inicijative civilnog društva, kao što su kampanje podizanja svesti i javni memorijali;
- Planovi za pripremljenost katastrofa;
- Obuka i izgradnja kapaciteta;
- Administrativna i finansijska podrška; I
- Procena operativnog uspeha i upravljanja rizicima.
