Albanija
Više od 20 godina posle pada komunističkog režima u Albaniji, tačan broj osoba koje su nestale između 1945.
Albanske vlasti usvojile su više od 24 zakonodavna akta od 1991. Nedostatak informacija je posebno težak za porodice. Ona takođe sprečava albansko društvo da prevaziрe nasleđe svoje totalitarne proљlosti.
Uprkos činjenici da je uložen mali broj institucionalnih napora za rešavanje pitanja nestalih lica, porodice su neprekidno pokušavale da pronađu posmrtne ostatke svojih rođaka. Kao rezultat toga, nepoznati broj ljudskih ostataka je pronađen i identifikovan, mada dokumentacija koja podržava proces identifikacije nije adekvatna u svakom slučaju.
Albanski parlament je 2006. Ovo je prvi put da je jedno albansko zakonodavno telo u postkomunističkom dobu apelovalo na rešavanje sudbine nestalih lica. Članom 15 rezolucije, između ostalog, poziva se na podršku „fondu za pronalaženje nestalih i ubijenih sa ili bez suđenja u političke svrhe“. U martu 2010. Radnu grupu predvodi zamenik ministra unutrašnjih poslova i uključuje predstavnike Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva odbrane, obaveštajnih službi i drugih agencija.
U aprilu 2010.
Posle razgovora sa albanskim zvaničnicima — uključujući premijera Salija Berišu i predsednika Operativne grupe Avenira Peku — u aprilu 2010.
ICMP je, između ostalog, predložio da Albanija preduzme korake za:
- Jačanje domaćih institucija vladavine prava;
- Razvijanje relevantnog domaćeg zakonodavstva;
- Uspostavljanje centralnih zapisa i baza podataka;
- Obezbediti angažovanje grupa žrtava, porodica nestalog i civilnog društva; I
- Uspostaviti integrisani naučni proces za pronalaženje, oporavak i identifikaciju nestalih osoba, uključujući procese identifikacije zasnovane na DNK.
U oktobru 2012. od tada nije postignut nikakav dalji napredak.
ICMP ostaje u kontaktu sa albanskim vlastima, nevladinim organizacijama i porodicama nestalih lica u zemlji.
