Meksiko
Prema Nacionalni registar nestalih lica, kojom upravlja Nacionalna komisija za pretragu (Comisión Nacional de Búsqueda, CNB) i uključuje podatke iz kancelarija saveznog i državnog tužioca i lokalnih komisija za pretragu, do kraja jula 2023. godine zabeleženo je više od 110.000 aktivnih slučajeva nestalih lica od 1964. godine.
U pogledu nedovoljnog izveštavanja porodica i nepouzdanosti baza podataka na državnom nivou, stvarni broj će verovatno biti znatno veći.
Aktivni slučajevi uključuju žrtve političke represije od šezdesetih do osamdesetih godina prošlog veka, kao i iz specifičnih perioda pojačanog nasilja od usvajanja Bezbednosne strategije 2006.
U nekim delovima zemlje nestanci su dostigli vrhunac u periodu 2009-13, dok su u drugim nestanci nastavljeni na istom nivou. Mnoge porodice odmah prijavljuju nestanke; drugi izveštavaju nekoliko godina kasnije, a mnogi, veruje se, ne izveštavaju zbog bezbednosnih zabrinutosti ili nedostatka poverenja ili informacija.
Nacionalni registar navodi više od 87 procenata aktivnih slučajeva kao primenjene nestanke ili nestanke od strane privatnih lica. Navodi se da su u 25 odsto slučajeva žrtve žene, dok su više od 65 odsto slučajeva koji uključuju žrtve ispod 20 godina starosti žene, uglavnom starosti između 15 i 19 godina. Od 32 države u Meksiku, šest – Meksika, Guanajuata, Nuevo Leóna, Puebla, Tamaulipasa i Meksiko Sitija – čine 51 posto slučajeva nestalih devojaka i žena.
Sve 32 jurisdikcije u Meksiku bave se aktivnim slučajevima nestalih osoba. Samo sedam država prijavilo je manje od 500 nestalih osoba, a to može da se odrazi na nedovoljno izveštavanje. S obzirom na visoku mobilnost u zemlji, slučajevi se često tiču stanovnika jedne države koji su poslednji put viđeni u drugoj državi. Ljudi takođe nestao na putu od Centralne Amerike ili Kariba preko Meksika do Sjedinjenih Država.
U decembru 2021. godine, CNB je izvestio da je od 2006. godine locirano najmanje 4.839 tajnih lokacija, sa kojih je ekshumirano 8.278 tela. Od tog broja, vlada kaže da je identifikovano 1.136, a 1.019 porodicama.
Konsolidujući podatke iz 27 jurisdikcija, Nacionalni pokret porodica nestalih izveštava da širom zemlje postoji 52.000 neidentifikovanih ljudskih ostataka. To ne uključuje delove kostiju pronađene na mestima pogubljenja.
Otmica 43 studenta u državi Gerero na jugozapadu Meksika u septembru 2014. godine usmerila je pažnju širom sveta na krizu nestalih osoba u Meksiku. Slučaj otetih studenata, koji je otkrio kulturu bliske saradnje između lokalnog političkog establišmenta i kriminalnih bandi, očigledno sa spoznajom policije, posmatran je kao mikrokosmos.
U martu 2021. godine, el Ekonomista, list Meksiko Siti, izvestio je o porastu broja nestalih žena i devojčica u Meksiku. Citirajući podatke koje je objavila CNB, list ističe da je između 1964. i kraja 2021. godine prijavljen nestanak skoro 30.000 žena i devojčica – ali se skoro trećina tih slučajeva dogodila između početka 2016. i kraja 2020. godine, a uzlazni trend se od tada nastavlja.
U svojim preporukama posle posete Meksiku u novembru 2021, Komitet UN za primenjeni nestanak pozvao je vlasti da „pojačaju institucije, pretrage i istrage; obezbedi sistematsku i efikasnu koordinaciju institucija; uklanjanje prepreka koje sprečavaju da se slučajevi sprovedenog nestanka izvode pred sudove; uredno rešavaju nestanke koji se dešavaju u kontekstu migracije; olakšavaju potragu, istragu, reparaciju i napore u pamćenju u vezi sa dugogodišnjim slučajevima; rešavanje forenzičke krize; olakšati pristup pretragama, istini, pravdi i odšteti koristeći različit pristup; prepoznaju ulogu žrtava i uredno se pozabave svojim potrebama podrške i zaštite; štiti javne zvaničnike uključene u pretrage i istrage; i koristi registre za osmišljavanje efikasnih strategija za sprečavanje i iskorenjivanje primenjenog nestanka.“
Pojedinačne države, najistaknutiji Nuevo Leon, postigle su napredak u rešavanju tog pitanja, uglavnom reagujući na pritisak lokalnih nevladinih organizacija za ljudska prava. Organizacija civilnog društva Građani u znak podrške ljudskim pravima (CADHAC) okupila je porodice nestalih da lobiraju kod vlasti Nuevo Leona, uključujući kancelariju državnog tužioca, da transparentno i efikasno istraže slučajeve nestalih osoba.
Između 1. januara 2019. i 31. jula 2022. godine, uz podršku USAID-a, ICMP-a i CADHAC-a realizovan je projekat u saradnji sa Kancelarijom državnog tužioca u Nuevo Leonu (FGJNL). ICMP je pomogao Nuevo Leonu da unapredi svoje kapacitete za identifikaciju DNK, kroz uspostavljanje laboratorije za analizu osokoljenih ostataka (LARO) i usvajanje optimizovanih metoda vađenja DNK; za poboljšanje kapaciteta za oporavak i analizu ljudskih ostataka, kroz usvajanje standardnih operativnih procedura, obuku o forenzičkoj antropologiji i direktnu tehničku pomoć u obradi i analizi više od 19.000 posmrtnih ostataka izvučenih iz slučaja „El Tubo“; i da sprovede infrastrukturu za obradu podataka sa konsolidovanim registrom nestalih lica i pokretanjem onlajn istražnog centra za FGJNL.
Pored toga, tokom 2021. i 2022. godine, ICMP je radio sa Kancelarijom saveznog državnog tužioca (FGR), uz finansiranje USAID-a kroz svoju delatnost „Promoviendo la Rendición de Cuentas por los Derechos Humanos“ (RED-DH). Projekat je zaključen usvajanjem dve nove metode vađenja DNK za skeletne ostatke, koji dobijaju veći broj genetskih profila dok rade sa manjim uzorcima kostiju. Projekat je takođe uključivao objavljivanje Priručnika metoda vađenja DNK kojima se može pristupiti na internet stranicama FGR i ICMP.
