Irak
Prema izvorima iz iračke vlade, broj osoba nestalih u Iraku kao posledica sukoba, kršenja ljudskih prava i drugih zločina kreće se od oko 250 000 do više od milion, a uključuje i nestala lica iz režima Sadama Huseina, uključujući vojnu kampanju Al Anfala protiv kurdskog stanovništva u severnom Iraku između 1986.
Pored toga, postoji veliki broj osoba koje se još uvek vode kao nestale u iransko-iračkom ratu, kao i prvi Zalivski rat, kao i osobe koje se vode kao nestale od 2003.
Relevantne vladine agencije iskopale su više od 250 masovnih ili tajnih grobnica od 2003. Vremenom su sukobi rezultirali sve većim brojem nestalih lica i odgovarajućim povećanjem broja masovnih i tajnih grobnica.
Osoblje ICMP prvi put je otišlo u Irak 2003. Osnovala je kancelariju u Bagdadu 2008, a u Erbilu 2010.
ICMP je pomagao u izradi Zakona o zaštiti masovnih grobnica, koji je nastao 2005. Zakonom je predviđen pravni mehanizam za pronalaženje nestalih lica, sprovođenje iskopavanja posmrtnih ostataka smrtnika i identifikovanje žrtava ekshumiranih iz masovnih grobnica. Prema ovom zakonu, Ministarstvo za ljudska prava je određeno da predvodi te napore.
ICMP je 2012. U preambuli ovog sporazuma vlasti prepoznaju da porodice imaju pravo da znaju sudbinu i mesto boravka svojih nestalih rođaka, da je neizvesnost oko sudbine nestalih stalni izvor muke i prepreka obnovi civilnog društva u Iraku, da vlada ima direktnu odgovornost za napore da pronađe i identifikuje nestale, i da je zbog specifičnih okolnosti u Iraku proces identifikacije vođen DNK i dopunjen drugim forenzičkim metodama odgovarajući. Sporazum je bio usmeren na izgradnju institucionalnih kapaciteta Iraka za transparentno rešavanje pitanja nestalih lica, bez obzira na sektaško ili nacionalno poreklo. ICMP je 2022. godine, zajedno sa iračkim partnerima, pokrenuo petogodišnji program kako bi pomogao Iraku da završi razvoj održivog procesa kako bi odgovarao za sva nestala lica i obezbedio prava porodica, na osnovu zaključaka do kojih su došli visoki irački zvaničnici u septembru 2021.
U okviru svog programa za pomoć u razvoju tehničkih kapaciteta iračkih institucija i postavio održiv proces pronalaženja, oporavka i identifikacije nestalih, ICMP je obučio više od 550 iračkih profesionalaca iz različitih institucija angažovanih u tom procesu, sa više sektaških i nacionalnih linija, da rade zajedno na istrazi slučajeva nestalih lica. ICMP je uveo efikasne metodologije identifikacije iračkim naučnicima, uključujući upotrebu DNK podudaranja između pronađenih uzoraka kostiju i uzoraka krvi koje su dali preživeli članovi porodice. Ova obuka, koja se održava i u Iraku i u sedištu ICMP-a u Sarajevu, uključuje osnovno vađenje DNK, sekvenciranje i metodologiju pojačavanja, i uvodi koncept testiranja visoke protoka, koji je od vitalnog značaja za sposobnost Iraka da testira i uporedi bunar preko milion uzoraka krvi i kostiju koje će tamošnje vlasti morati da prikupe.
Kao i pružanje obuke, članovi osoblja ICMP-a prisustvuju iskopavanjima sa iračkim vlastima, gde pružaju savete i pomoć i beleže dodatne potrebe za obukom koje su uključene u buduće napredne kurseve obuke. Pored ostalih lokacija, od 2019. godine ICMP je blisko sarađivao sa nadležnima na iskopavanju masovnih grobnica u Sinđaru i Kojou, podržavajući iskopavanje 19 masovnih grobnica u oblasti Sindžar, kao i prikupljanje površinskih ostataka na pet dodatnih masovnih grobnica.
ICMP je takođe razvio mrežu širom Iraka porodica nestalih koji dele iskustva i informacije kako bi doprineli procesu rešavanja sudbine najmilijih, kao i doprineli procesu istine, pravde i restitucije.
ICMP je pružio pomoć Fondaciji mučenika i Ministarstvu mučenika i anfal aferama u iračkom Kurdistanu. To je uključivalo formulisanje političkih inicijativa za rešavanje potreba porodica nestalih i izradu tehničkog plana za pronalaženje, oporavak i identifikaciju nestalih, a istovremeno izgradnju institucionalnih i pravnih kapaciteta neophodnih da bi ovaj proces bio održiv. Pored toga, ICMP je bio domaćin razmene poseta članova porodičnih udruženja, kao i poseta predstavnika Ministarstva za ljudska prava i Ministarstva zdravlja ICMP objektima u Bosni i Hercegovini i u sedištu ICMP-a u Hagu.
U okviru svog programa Inicijative civilnog društva, ICMP radi sa ključnim ministarstvima na olakšavanju dijaloga o pitanjima nestalih između civilnog društva i vladinih institucija i jačanju kapaciteta grupa žrtava.
Irak je državna stranka glavnih međunarodnih instrumenata za ljudska prava, uključujući Međunarodni zavet o građanskim i političkim pravima (ICCPR), Međunarodni zavet o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima (CESCR) i Konvenciju UN protiv torture i drugih okrutnih, nehumanih ili ponižavajućih tretmana ili kažnjavanja (CAT). Irak nije državna stranka Rimskog statuta, mada je 2005. Irak je 2010. U novembru 2022. godine, Komitet za sprovedeni nestanak (CED), telo nezavisnih eksperata koji nadgleda sprovođenje Konvencije, posetio je Irak i objavio svoj izveštaj u aprilu 2023.
Ustav Iraka iz 2005. Konkretno, njime se obezbeđuje zaštita prava na život, bezbednost i slobodu, jednakost pred zakonom i pravo na privatnost i zaštitu porodice kao temelja društva.
Ljudska prava i slobode
U okviru iračkog krivičnog pravosudnog sistema, Vrhovni irački krivični sud osnovan je zakonom br. 10 od 2005. Tribunal ima sopstveni Statut i Poslovnik i dokaze. Pored pravila Tribunala primenjuje se i iračka CPC.
Irački parlament je 2006. Cilj Zakona je i da se masovne grobnice zaštite od uznemiravanja, neregulisanog iskopavanja i iskopavanja bez dozvole Ministarstva za ljudska prava, kao i da se olakša krivično gonjenje.
Prema ovom zakonu, Ministarstvo za ljudska prava je bilo određeno da vodi napore za ekshumiranje i indeksiranje masovnih grobnica, kao i da dokumentuje dokaze koji se mogu koristiti na sudu za istraživanje i procesuiranje teških međunarodnih krivičnih dela. Među drugim akterima u ovom procesu su sudovi, Tužilaštvo, Ministarstvo unutrašnjih poslova, forenzički eksperti i predstavnici lokalne samouprave. Ministarstvo za ljudska prava raspušteno je u avgustu 2015.
U pogledu prava i beneficija za žrtve, 2006. Zakonom se članovima porodica mučenika daju određene beneficije, uključujući penzije, stanovanje, poreske olakšice, stipendije i druge oblike pomoći.
Slične beneficije takođe se pružaju u Zakonu o pravima i privilegijama porodica mučenika i žrtava Anfala u regionu Kurdistana za 2007.
Zakonom je 2021. usvojen Zakon o ženskim preživelima Jazidija od strane Vlade Iraka, zakonom je propisana kritična odšteta za preživele zločine ISIS-a iz zajednica Jazidija, Kristijana, Šabaka i Turkmenistana. YSL priznaje zločine ISIS-a kao zločine genocida i zločine protiv čovečnosti i označava 3. Direkcija za ženske poslove preživelih Jazidi, agencija za sprovođenje ovog zakona, osnovana je u okviru federalnog Ministarstva rada i socijalnih pitanja (MoLSA).
